Један степен (из књиге М. Лајанса Марку Лајансу „Шест степени“)

Књига започиње описом шта очекује поједине регионе на планети у случају да глобална просечна температура порасте за 1 степен Целзијус у односу на период пре индустријске револуције.

Почиње арктичко отапање

У науку је последњих година уврштена нова фраза „тачка преокрета“ која говори о томе колико је неки природни или друштвени систем нелинеаран [i].

Иако постоје докази о епизодним изнанадним загревањима (нпр. пораст температуре током последњег леденог доба на Гренланду за 16°С) глобална клима је стабилна. У епохи холоцена (када се појавила људска цивилизација) било је врло мало промена у глобалној температури. Све до сад. У протеклом веку глобална просечна температура је порасла за 0,7°С.

Арктик је део планете који је најрањивији на загревање и део који ће вероватно први осетити да смо прешли тачку преокрета. Температура на Арктику расте дупло брже од глобалне и у последњих 50 година је забележен пораст од 2-3°С.

Шта ово значи? Пролеће на Аљасци долази 10 дана раније, појавила су се нова језера, док друга нестају (вода одлази кроз некад непропусни слој вечно залеђеног тла – пермафрост). Ледници се топе, што доводи до подизања нивоа светског мора. Арктичка поларна капа се топи.

Површина леда на Арктику у септембру (1979-2012)

Површина леда на Арктику у септембру (1979-2012)

Смањење површине под ледом доводи до повратне спреге која убрзава загревање. Наиме док лед одбија више од 80% Сунчеве топлоте, тамнији океан, који остаје после отапања леда, апсорбује и до 95% соларне радијације. Процес се сам од себе појачава. Више отворене океанске површине упија више топлоте што доводи да се вода у океану загрева и отежава стварање леда током зиме.

Површина под ледом у септембру 1984. године

Површина под ледом у септембру 1984. године

Површина под ледом у септембру 2012. године

Површина под ледом у септембру 2012. године

Могуће је да смо већ прешли арктичку тачку преокрета и да ће до 2040. године Северни пол остати потпуно без леда.

С обзиром да на временске прилике у већем делу средњих географских ширина утичу разлике између поларне хладноће и екваторске топлоте, „без леденог покривача на Северном леденом океану морамо очекивати велике промене времена на Земљи“. Зона умерене климе ће се померати ка половима [ii].

Упозоравајући урагани у јужном Атлантику

Једна олуја од пре девет година је затекла научнике. Катарина (не Катрина која је опустошила Њу Орлеанс) је 2004. године погодила Бразил – део света који не би требало да доживљава урагане [iii]. До сада.

estimating-hurricane-wind-speed-with-gps_69442_600x450

Урагани се образују само тамо где температура површине мора прелази 26,5°С. Уз то је потребно и одређено ниско „смицање ветра“. Сваки метеоролог ће вам рећи да се ови услови догађају само у северноатлантским тропима. Никада ни један ураган није забележен у јужном Атлантику, све до марта 2004. Олуја са ветром од 150 kmh и провалом облака је погодила град Торес и оштетила преко 30000 кућа и убила неколико људи који нису веровали да су урагани могући у Бразилу па се нису ни евакуисали.

Постоје назнаке које указују да би Катарина могла бити повезана са променама климе и да би у условима глобалног загревања било могуће да се образују нови јужноатлантски урагани.

Следећа сезона урагана (2005. година) је донела ново изненађење. Ураган Винс [iv] је постао први тропски циклон који је погодио Европу (шпански град Уелву).

Климатски модели показују да ће пораст температуре мора учинити да се читаво Средоземље ускоро нађе у домету тропских циклона [v].

Атоли који тону

Услед подизања нивоа мора због отапања ледника, Тувалу, острво на коме живи око 9000 људи ускоро више неће постојати. Иста судбина очекује и Кирибате (78000 становника), Маршалова оствра (58000) и Малдиве (269000). Ови људи ће морати да нађу нови дом.

Нови Зеланд је невољно понудио да прихвати мали број Тувалуанаца, али ни једна друга нација још није иступила нудећи уточиште климатским избеглицама. Чак ни једна од богатих земаља које су и највише одговорне за овај проблем.

Тувалу

Тувалу

——————————————————————————-

[i] Као објашњење за тачку преокрета се често користи кану на језеру. Заљуљајте га мало и он ће се вратити у првобитан стабилан положај. Заљуљајте га мало више и он ће се преврнути и стабилизовати у овом новом положају и заробити под собом несмотреног веслача.

[ii] Ово померање ће довести суптропску климу у наше крајеве.

[iii] Ураган је назив за тропски циклон у Атлантику. Називи у осталим деловима света су тајфун или једноставно тропски циклон.

[iv] Конвенција о именовању урагана говори нам да је ово био двадесети тропски циклон по реду те године у Северном Атлантику.

[v] Имао сам прилике да се „сусретнем“ са ураганом. Наиме, током боравка на Куби у октобру 2010. године температура у Хавани је за два дана пала за преко 15°С због урагана Томас који је тутњао на другом крају острва (преко 1000 km источно) и усмртио више од 70 људи (од тога 55 на Куби), проузрокујући матријалну штету од преко 740 милиона USD. Ово искуство довољно говори о размерама ове врсте олуја. У случају да она погоди Средоземље и у нашој земљи треба очекивати гадно време.

Врати се на Шест степени

2 thoughts on “Један степен (из књиге М. Лајанса Марку Лајансу „Шест степени“)

  1. Pingback: 6 степени – књига Марка Лајнаса | Добар предак

  2. Pingback: Два степена | Добар предак

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s