Економија, Енергија, Промене климе

Оптимални енергетски микс за будућност

Очекује нас један од најзанимљивијих периода у нашем развоју.

Овај чланак је настао на основу текста са блога Energy and Ecology [1].

Пети извештај IPCC садржи и занимљиву студију о поређењу изнивeлисaних трoшкoвa eнeргиje (LCOE – Levelized Cost of Energy) и интензитета емисије СО2 постојећих и комерцијално исплативих технологија за производњу енергије.

У LCOE  се урачунавају сви трoшкoви у вeзи сa набавком сирoвинaмa, прoизвoдњoм, трaнспoртoм, изгрaдњoм, људским рaдoм и oдржaвaњeм постројења за производњу енергије. Они се исказују у трошку по произведеном kWh, a нa oснoву oчeкивaних рeзултaтa тoкoм животног века постројења. [2] Continue reading

Standard
Економија, Енергија, Препоручујем, Промене климе

The Great Disruption – књига Пола Гилдинга

Онај ко верује да је могућ константан експоненцијалан раст на физички ограниченој планет је или лудак или економиста – Кенет Боулдинг, амерички економиста

718vwUX90gL._BO2,204,203,200_PIsitb-sticker-arrow-click,TopRight,35,-76_SX385_SY500_CR,0,0,385,500_SH20_OU02_Књига The Great Disruption: How the Climate Crisis Will Transform the Global Economy је поред Шест степени најзначајнија књига о променама климе коју сам до сада прочитао. Кроз књигу о климатској кризи аутор описује економску и еколошку кризу у коју је упао наш свет. Пре финансијске кризе из 2008. године сматрало се да слободно тржиште може да реши проблем било које врсте. Еколошка ограничења и ограничене резерве природних ресурса уз огроман дуг са којим се свет суочава показују да је раст, економски раст, завршена прича. Цене робе на светским тржиштима су достигле рекордне нивое. Свет угрожава екстремна неједнакост. Људи су почели да схватају да наш проблем није само дуг, еколошка штета, неједнакост, рецесија, превелики утицај компанија. Проблем је цео пакет – систем је озбиљно оштећен. Continue reading

Standard
Друштво, Економија, Енергија

Енергетска транзиција у Немачкој (Energiewende)

или „Како то раде мајстори!“

640px-Yellow_sunriseДоступност енергије је основа на којој се заснива модерна цивилизација. Тамо где има вишка енергије има и пољопривреде, индустрије, здравствене заштите, културе. Где енергије нема довољно царују глад, жеђ и свеукупно сиромаштво. Иако ће се глобално становништво до 2050. године увећати за једну трећину [1], потреба за енергијом ће се највероватније дуплирати [2] . Имајући у виду да фосилна горива чине 82% укупне енергије у свету [3] да ли то значи да ће нам требати још више угља, нафте и гаса? Ако да, где ћемо их наћи с обзиром да је реч о необновљивим изворима енергије чији се крај назире, а производња је све скупља и скупља? Како је употреба фосилних горива од почетка индустријске револуције већ изменила климу на планети за очекивати је да ће њихова даља употреба, и то како се прогнозира у много већем обиму него данас, довести до још тежих последица по климатски систем и загревања планете за више од 6°С.

Како спречити уништавање климе и довођења у опасност свог живог света на планети, укључујући и људи, а да при томе не угрозимо наш животни стандард, доведемо енергију свуда где је она потребна и искоренимо сиромаштво. Док многи седе и чекају шта ће се десити, једна земља је још пре више од 30 година почела прелазак на нову економију која ће довести до лепшег и праведнијег света. Ово је прича о једном од најзначајнијих, најеколошкијих и најхуманијих пројеката који су икада започети – Energiewende. Continue reading

Standard
Економија, Енергија, Промене климе

90 компанија које су упропастиле климу

Основни узрок промена климе није садашња емисија већ кумулативна (историјска) емисија од почетка индустријске револуције.

Емисија коју је проузроковало деведесет компанија је променило климу планете. Истраживач Ричар Худ у својој најновијој студији даје податке о 90 компаније које су емитовале скоро 2/3 укупне количине гасова са ефектом стаклене баште од почетка индустријске револуције. Скоро све оне се баве нафтом, угљем и гасом, док се седам компанија бави производњом цемента. Скоро 30% укупне емисије је дело двадесет највећих загађивача.

Од ових 90 компанија, 50 су у власништву приватног капитала (investor-owned) као што су велике нафташке компаније (Big Oil) Шеврон (Chevron), Ексон (Exxon), Бритиш Петролеум (BP) и Ројал Дач Шел (Royal Dutch Shell) као и велики произвођачи угља (Big Coal) Бритиш Коул Корпорејшн (British Coal Corp), Пибоди Енерџи (Peabody Energy) и БХП Билитон (BHP Billiton).


BigOil-90 kompanija
Continue reading

Standard
Друштво, Економија, Енергија

Константно опадање односа добијене енергије и уложене енергије

Једна од најважнијих неиспричаних економских прича нашег доба (Richard Heinberg)

Један од проблема економије је тај што су економисти увек фокусирани на новац. Новац је више „језик“ него суштина економије. Економија је, и увек је била, вишак у енергетској једначини. Она је вођена законима термодинамике, а не тржишта. Continue reading

Standard
Друштво, Економија, Енергија, Заштита животне средине

Eксплоатацијa гаса из шкриљаца – хидраулично разарање (hydraulic fracturing – fracking): користи и штете

Индустрије и власти на Западном Балкану би хтеле да крену у вађење гаса и делимично нафте из уљних шкриљаца, укључујући Србију, која има највеће резерве, а у Европској унији су земље и институције прилично подељене. [i]

Уколико сте нестрпљиви да сазнате све о фрекингу можете да погледате овај кратки видео клип (постоји и титл на српском). Ако имате мало више времена детаљи о овој технологији вађења природног гаса су дати даље у тексту.

Continue reading

Standard
Друштво, Економија, Енергија, Промене климе

Решење „проблема“

<< претходна страна

Осим промене перспективе из еколошке у социолошку, можда треба да променимо и објекат нашег деловања.

Могуће је да је управо сва тешкоћа у вези промена климе, то што их ми посматрамо као проблем. Промене климе су пре свега последица начина на који управљамо планетарним ресурсима, економијом и друштвом у целини.

Промене климе су последица прекомерне употребе фосилних горива, неконтролисаног загађења, уништавања биодиверзитета, непотребне потрошње, неефикасног управљања земљиштем и неједнакости у друштву. Оно што промене климе чини изузетним јесте то што су они и мултипликатори свих ових проблема. Како се оне одвијају остали проблеми постају све тежи. Continue reading

Standard