Друштво, Промене климе

Борба против промена климе – промена перспективе: из еколошке у социјалну, са глобалног на локални ниво, са краткорочне на дугорочну

Промене климе су највећи и најважнији еколошки проблем нашег доба…“ Бан Ки-Мун, генерални секретар УН[1]

Основни узрок промена климе јесте повећање концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери. Узрок овог повећања, скоро за 50% у односу на пред-индустријско доба, јесте пре свега огромна потрошња фосилних горива, али ту је и промена намене земљишта (крчење шума, урбанизација, ширење пољопривреде), сточарство (метан)…

Угљен диоксид није загађивач као остали и с њим се мора другачије. Од осталих загађивача ваздуха га разликује то што нема ветра који ће га одувати. СО2 је стално ту. Када га једном емитујемо он остаје у атмосфери вековима. И све га је више. Једина шанса да спречимо промене климе је да мање емитујемо СО2 или да га, што је много скупље, физички одстранимо из атмосфере.

Да човек својим активностима може да утиче на састав атмосфере, а самим тим и на ефекат стаклене баште и на климу познато је још одавно. Истраживања на ову тему су још током XIX в. обавили Фурије[2], Тиндал[3] и Архенијус[4]. Међутим, свет је овим проблемом почео озбиљније да се бави тек осамдесетих година прошлог века када су почела да стижу прва упозорења климатолога да се атмосфера загрева. Схвативши величину проблема, Програм Уједињених нација за заштиту животне средине (UNEP, United Nations Environment Programe) и Светска метеоролошка огранизација (WMO, World Meteorological Organisation) су основали највеће „научно предузеће“ у историји света – Међувладин панел за промене климе (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change).

Хиљаде научника и стручњака из целог света ради на процени истраживања промена климе. IPCC сваких 5-7 година објављује редовне извештаје о променама климе чији је садржај предмет вишеструких консултација и провера. Имајући у виду да је IPCC међудржавно тело, извештаји који садрже и закључке за доносиоце одлука се усвајају консензусом свих влада које учествују у његовом раду.[5] Најновији, пети, извештај о стању климатског система објављен у јесен 2013. године доноси недвосмислене закључке:

–          Климатски систем се загрева без икакве сумње. Многе од посматраних промена од 1950-их, су без преседана у последњим деценијама и миленијумима;

–          Највећи допринос овом загревању јесте повећање атмосферске концентрације CO2 од 1750. године на овамо; и

–          Људски утицај на климатски систем је непобитан.[6]

Осмотрена промена температуре од 1901. до 2012. године. Извор: IPCC (кликните за увећање)

Осмотрена промена температуре од 1901. до 2012. године. Извор: IPCC (кликните за увећање)

Убрзо након оснивања IPCC-а, усваја се Оквирна конвенција Уједињених нација о промени климе (UNFCCC, United Nations Framework Convention on Climate Change) 1992. године. Овом конвенцијом, 195 држава се обавезало да ће стабилизовати концентрацију гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери на ниво који би спречавао опасне антропогене утицаје на климатски систем и да ће заштити климатски систем за добробит садашњих и будућих генерација човечанства.[7]

У оквиру UNFCCC се воде преговори (COP, Conferences of the Parties), а један од, бар на папиру, најуспешнијих договора до сада је био Кјото протокол из 1997. године. Ипак због константног пребацивања одговорности између развијених земаља (САД и Западна Европа су одговорни за велику већину СО2 који је тренутно у атмосфери – историјска емисија) и земаље у развоју (земље BRICS-апредвођене Кином и Индијом ће бити одговорне за већину емисије у наредним деценијама – будућа емисија) механизми Кјото протокола никада нису прорадили како је било планирано. Након тога дошло је до епохалних неуспеха као што је био Копенхаген 2009. године или млаких „договора да ће договор бити постигнут“ (Кејптаун 2011). Колико су светске владе неуспешне и/или незаинтересоване најбоље говори чињеница да је паралелно са COP-19 у Варшави (2013. год) одржан и самит Светске асоцијације за угаљ (World Coal Association)[8]. Да подсетимо, велика потрошња фосилних горива међу којима је и угаљ је главни разлог промена климе. Угаљ и клима једноставно не иду заједно.

Advertisements
Standard

One thought on “Борба против промена климе – промена перспективе: из еколошке у социјалну, са глобалног на локални ниво, са краткорочне на дугорочну

  1. Pingback: The Great Disruption – књига Пола Гилдинга | Добар предак

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s