Шта нам говоре најновији извештаји IPCC-a?

AR5 – Радна група III: Ниско-угљенична економија је решење

Ублажавање (митигација) промена климе обухвата интервенције на смањењу емисије GHG и унапређењу понора (sink) GHG. Ублажавање неће бити ефективно ако се буду примењивала да задовољи интересе појединаца. Аспекти као што су једнакост, правда и поштење су неодвојиви од акција ублажавања или прилагођавања променама климе. Политика која се односи на климу се преплиће са осталим друштвеним циљевима стварајући могућности за додатне користи или лоше споредне ефекте (зависи како и када се примени).

Закључци извештаја треће радне групе [6] који су објављени у априлу 2014. године су следећи:

• Највећа емисија GHG у историји човечанства је забележена 2010. год.** и износила је око 49 GtСО₂eq. Од тога 35% отпада на сектор енергетике, а 24% на пољопривреду, шумарство и промена намене земљишта (AFOLU, Agriculture, Forestry and Other Land Use).
  Емисија СО2 из  потрошње фосилних горива и из индустријских процеса чинила је 78% укупног пораста емисије GHG у периоду од 1970. до 2010. год. Чак половина укупне емисије СО2 у периоду од 1750. до 2010. је емитована у последње четири деценије.
  Најважнији узрочници повећања емисије GHG су глобални раст економије и броја становника.

Укупна годишња антропогена емисија по врсти гаса (лево). Емисија гасова са ефектом стаклене баште по привредним секторима (десно). Извор: IPCC (кликните за увећање)

• За потребе израде извештаја, радна група III је обрадила око 900 сценарија кретања емисије GHG до 2100. године.  Да би се пораст температуре услед људски узрокованих промена климе заджао испод 2°С (глобално договорен „безбедан“ ниво загревања изнад температуре пре индустријске револуције) концентрација GHG не би смела да пређе 450 ppm (particles per million, делова на милион) СО₂eq у 2100. години – сценарио RCP2.6***. Тренутна концентрација GHG у атмосфери је око 400 ppm СО₂eq****. Ако наставимо да емитујемо као до сада (BAU, business as usual) концентрација GHG у атмосфери ће прећи 1000 ppm СО₂eq – сценарио RCP8.5.

Сценарији емисије GHG до 2100. године. Извор: IPCC (кликните за увећање)

• Да би задржали емисију на „безбедном“ сценарију (RCP2.6) потребно је да се удео ниско-угљеничне енергије у укупној потрошњи енергије попне на око 27% у 2030. год, па на око 60% у 2050. год. (повећање од 310% у односу на 2010. год) и да достигне 95% у 2100. години. У овом случају емисија би морала да достигне свој максимум најкасније до 2020. године и да након тога константно опада.
• Примена мера ублажавања које обезбеђују загревање од +2°С и мање ће за 0,06 процентних поена умањити раст потрошње чија би пројектована вредност за деценије које долазе била између 1,6% и 3% годишње.
  Ублажавање ће оборити вредност постојећих залиха фосилних горива и смањити приходе извозника нафте, гаса и угља.
• Унапређење ефикасности и промене понашања како би се смањила потражња за енергијом су кључне стратегије ублажавања промена климе.
• Обновљиви извори енергије (ветар, хидро и соларна) су чинили преко 50% новоинсталисаних капацитета производње електричне енергије у 2012. Удео нуклеарне енергије у свету се смањује.
  Емисија из енергетског сектора може бити значајно смањена ако се термоелектране на угаљ замене модерним електранама на природни гас уколико се емисије гаса из процеса екстракције гаса и гасовода смањи.
  Комбиновање биогорива и одстрањивања GHG из атмосфере (CCS, Carbon Capture and Storage) нуди наду за чак и негативну емисију (смањење концентрације GHG у атмосфери). Овде је реч о употреби биљака које су апсорбовале СО₂ током раста за производњу горива.
• Емисија из сектора саобраћајa ће се дуплирати до 2050. гod. уколико се не предузму мере ублажавања. Технологија и промене понашања у коришћењу свих видова саобраћаја уз инвестиције у модернизацију инфраструктуре могу да доведу до смањења емисије за 40% до 2050. године.
• Уколико се настави са садашњим трендом емисија из индустрије ће се повећати за 50-150% до 2050. године. Унапређења енергетске ефикасности су кључна за смањење емисије из овог сектора.
• Најефективније мере ублажавања у шумарству су пошумљавање, одрживо управљање шумама и смањење крчења шума. Када је пољопривреда у питању, мере ублажавања обухватају управљање усевима и пашњацима и обнављање органског слоја земљишта.
• Урбанизација је глобални тренд и доводи до повећања прихода што доводи до повећане потрошње и повећане емисије GHG. Наредне две деценије представљају прилику за ублажавање у градовима јер ће се највећи део светског урбаног простора развити током тог периода. Хиљаде градова већ дефинише акционе планове за промене климе.

—————————————-

[1] https://www.ipcc.ch/organization/organization.shtml

[2] https://www.ipcc.ch/working_groups/working_groups.shtml

[3] http://bit.ly/1m0uXO5

[4] IPCC, Fifth Assessment Report – Climate Change 2013: The Physical Science Basis (Summary for Policymakers), 2013

[5] IPCC, Fifth Assessment Report – Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability (Summary for Policymakers), 2014

[6] IPCC, Fifth Assessment Report – Climate Change 2014: Mitigation of Climate Change (Summary for Policymakers), 2014

* Ово је јако важна чињеница која се често занемарује. Својим одобравањем IPCC-јевих извештаја владе признају постојање проблема и учествују у развоју решења, али на крају мало тога ураде. Међународни преговори о глобалном одговору на промене климе су већ дуго времена у колапсу.

** 2010. година је последња година која је обрађена у извештају.

*** Више о сценаријима емисије GHG које користи IPCC на http://www.skepticalscience.com/rcp.php

**** http://co2now.org/

 

Pages: 1 2 3 4