Друштво, Економија, Енергија

Енергетска транзиција у Немачкој (Energiewende)

или „Како то раде мајстори!“

640px-Yellow_sunriseДоступност енергије је основа на којој се заснива модерна цивилизација. Тамо где има вишка енергије има и пољопривреде, индустрије, здравствене заштите, културе. Где енергије нема довољно царују глад, жеђ и свеукупно сиромаштво. Иако ће се глобално становништво до 2050. године увећати за једну трећину [1], потреба за енергијом ће се највероватније дуплирати [2] . Имајући у виду да фосилна горива чине 82% укупне енергије у свету [3] да ли то значи да ће нам требати још више угља, нафте и гаса? Ако да, где ћемо их наћи с обзиром да је реч о необновљивим изворима енергије чији се крај назире, а производња је све скупља и скупља? Како је употреба фосилних горива од почетка индустријске револуције већ изменила климу на планети за очекивати је да ће њихова даља употреба, и то како се прогнозира у много већем обиму него данас, довести до још тежих последица по климатски систем и загревања планете за више од 6°С.

Како спречити уништавање климе и довођења у опасност свог живог света на планети, укључујући и људи, а да при томе не угрозимо наш животни стандард, доведемо енергију свуда где је она потребна и искоренимо сиромаштво. Док многи седе и чекају шта ће се десити, једна земља је још пре више од 30 година почела прелазак на нову економију која ће довести до лепшег и праведнијег света. Ово је прича о једном од најзначајнијих, најеколошкијих и најхуманијих пројеката који су икада започети – Energiewende.

Шта је Energiewende?

Energiewende представља транзицију на одрживу економију употребом обновљивих извора енергије и мера енергетске ефикасности и одрживог развоја.

Појам „Energiewendе“ је скован током 1970-их као покушај противника нуклеарне енергије да покажу да је другачији начин производње енергије могућ. Немачки институт за примењену екологију (Öko-Institut) је 1980. године објавио студију „Energiewendе“ у којој је позвао на потпуно одбацивање нуклеарне енергије и нафте. Нафтни шокови и чернобиљска катастрофа су само погурали читав концепт напред. Први национални закон о подстицајним мерама за производњу струје из обновљивих извора енергије (feed-in тарифе) је донет 1991. године. Иако је став Öko-Institut-а у почетку имао много противника, након три деценије дуге јавне дебате, немачки парламент је 2011. године потпуним консензусом владајућих и опозиционих партија донео историјску одлуку да у наредне четири деценије Немачка трансформише свој електроенергетски сектор од коришћења угља и нуклеарне енергије у коришћење обновљивих извора.

Циљеви ове транзиције су следећи:

–          затварање свих нуклеарних електрана до 2022. године;

–          смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за 80-95% до 2050. године;

–          смањење потрошње енергије за 50% до 2050. године; и

–          удео ОИЕ у укупној потрошњи електричне енергије ≥ 80%.

Користи од транзиције на обновљиве изворе енергије

Употреба ОИЕ и енергетска ефикасност су најбољи начин за декарбонизацију енергетског сектора. Иако је немачка привреда порасла за скоро 30% од 1990. године, емисија гасова са ефектом стаклене баште се смањила за више од 20%.

Смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште уз повећање БДП-а

Смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште уз повећање БДП-а. Извор: [5]

Употреба ОИЕ и енергетска ефикасност смањују потребу за увозом енергије на тај начин унапређујући енергетску сигурност земље тако што смањује рањивост на промене цена енергената у свету и политичке утицаје из света.

Енергетска транзиција подстиче иновације и ствара нова радна места.

Повећање броја радних места у сектору обновљивих извора енергије

Повећање броја радних места у сектору обновљивих извора енергије. Извор: [5]

Очекује се да ће инвестиције у обновљиву енергију бити враћене до 2040. године.

Технологија

Економија заснована на ОИЕ ће једино бити могућа уколико се значајно смањи потрошња енергије. Мања потрошња не мора да значи и мањи животни стандард. Смањена употреба фосилних горива ће имати позитиван ефекат на здравље становништва и промене климе. Смањена потрошња нуклеарног горива ће смањити опасност коју будућим генерацијама доноси складиштење нуклеарног отпада.

Нама не треба енергија, већ услуге енергије. Употребом ефикаснијих уређаја и индустријске опреме, пасивних кућа или електромобила може да се уштеди енергија. Осим технологије и подизања свести код становништва у унапређењу ефикасности значајну улогу игра и правилно одређивање цене енергије. Садашња енергија је јефтина и лако се троши јер у њену цену нису урачунати екстерни трошкови као што су утицај на здравље људи, загађење екосистема или промене климе.

Највећи изазов при коришћењу ОИЕ јесте што ти извори нису стални, тј. Сунце не сија, а ветар не дува стално и на сваком месту. Уколико се овај изазов не реши од транзиције ће остати само добар и племенит покушај. Решење за овај проблем јесу складиштење енергије (нпр. батерије и/или реверзибилне хидро-електране) и паметне мреже (smart grid). Паметне мреже у једном смеру испоручују струју, а у другом диспечарима достављају велики број података о потрошњи енергије и статусу разних кућних и индустријских уређаја. На овај начин је могуће добити податке о потрошњи енергије у одређеним регионима или периодима дана у реалном времену. Ово ће значајно олакшати управљање мрежом и унапредити ефикасност.

Још један изазов јесте што ОИЕ електране није могуће искључити, односно укључити када је потребно. Соларни панели раде дању, а ветрењаче кад дува ветар. Ово представља и данас велики проблем за диспечаре који управљају снабдевањем енергијом током дана (вршног оптерећења). Решење лежи у бољој прерасподели потрошње, нпр. померање индустријских процеса у различите делове дана. И ово ће бити најлакше решити помоћу тржишних механизама. У време вршног оптерећења струја ће бити скупља и самим тим ће произвођачима и домаћинствима ће бити јефтиније да струју троше ван тих периода. Паметне мреже ће прикупљати податке о томе ко кад троши струју и ти подаци ће се користити за наплату.

Демократизација енергије

У ширем смислу, ова транзиција подразумева демократизацију енергије. У традиционалним енергетским системима, неколико великих предузећа са великим централизованим термоелектранама доминирају тржиштем. За разлику од овога обновљиви извори енергије могу бити инсталирани тако да чине децентрализован систем. Јавне фарме ветра и соларни паркови могу укључити велики број грађана директно у производњи енергије. Фотонапонски системи могу чак бити постављани од стране појединаца. Немачки закон предвиђа да енергија коју производи обичан грађанин има предност над енергијом коју производи велика корпорација. Енергетске задруге доносе профит великом броју појединаца и организација, док у традиционалном систему профитира релативно мали број акционара. Такође значајано је и то што децентрализована структура ОИЕ омогућава стварање вредности у локалној заједници и минимизира одлив капитала из региона.

Пораст броја енергетских задруга

Пораст броја енергетских задруга. Извор: [5]

Децентрализација енергије је у Немачкој дошла дотле да грађани преузимају управљање електроенергетском мрежом и другим градским енергетским постројењима [6]. Велики број грађана већ производи струју, па желе и да имају већи надзор како и где се она дистрибуира.

Критике Energiewende-а

Немачка је била критикована због своје посвећености соларној фотонапонској технологији која је на почетку била јако скупа. Новац од подстицајних тарифа је практично одлазио у иностранство, пре свега у Кину. Међутим, управо је Немачка допринела да се соларна енергија постане јефтина.

Великодушне подстицајне тарифе су довеле до тога Немци плаћају једну од најскупљих цена електричне енергије у Европи. Ово може да има и негативне последице на економију чинећи немачке производе скупљим.  Међутим, више цене неке робе увек доводе до смањења потрошње, па је тако и са енергијом.

Србија остаје верна угљу

Иако Energiewende показује у овом тренутку зашто је добар (у неким деловима дана удео ОИЕ у укупној потрошњи енергије у Немачкој је и око 60% [7], запосленост у сектору расте, технологија напредује, домаћинства имају додатне изворе прихода), Србија своју енергетску будућност заснива на угљу.

Читајући листу потенцијалних енергетских пројеката у нацрту стратегије развоја енергетике [8] долазимо до закључка да ће Србија и даље градити термоелектране иако је цена мегавата (MW) инсталисане снаге једнака за постројења на фосилна горива и за ОИЕ.

 

Број и врста пројеката

Инсталисана снага

Оријентациона вредност инвестиције

Цена по MW

Фосилна горива 6 термоелектрана на угаљ и 1 на гас

4050 MW

8,18 милијарди евра

изнад 2 милиона евра

ОИЕ 5 хидроелектрана
191 мини ХЕ

1573 MW

2,939 милијарди евра

испод 2 милиона евра

Потенцијални енергетски пројекти у Србији. Извор [8]. Збрини приказ приредио: И. Мишчевић

При томе се очигледно не води рачуна да су постојеће српске термоелектране одговорне за прерану смрт преко 2000 људи [9] и 5 млрд. евра увећаних здравствених трошкова сваке године. Уколико би се ови екстерни трошкови урачунали у стварну цену струје из угља у Србији она би се повећала за 21,5 евроцент по kWh или преко 300% [10]. Ако се на ову цену дода и штета коју трпи климатски систем (процена је око 80 евра / t СО2) долазимо до повећања од још око 8 евроценти по kWh.

Додатна ствар за разматрање јесу трошкови експлоатације електро-енергетских постројења. Док соларна електрана не захтева никакво, а вертогенератори тек незнатно одржавање, термоцентрале захтевају редовне обимне сервисе и велики број запослених који у њима раде.

Немци су дискусију о транзицији на обновљиве изворе енергије започели пре 30 година. У међувремену су много тога урадили, али им је план да транзицију заврше тек за 40 година. Значи то је неких 70 година за цео процес, а ми још нисмо ни почели да размишљамо како да га изведемо.

Као што је већ напред речено – енергија је све. Србија већ заостаје значајно за осталим државама када је у питању прелазак на обновљиве изворе енергије, а даље инсистирање на угљу (за који се с правом каже да је „гориво XIX века“) ће од ове земље коначно направити „земљу трећег света“ у срцу Европе.

Као последњи доказ да коначно треба да се у потпуности посветимо ОИЕ јесте чињеница да су Сунце и ветар бесплатни и неисцрпни извори енергије.

—————————————-

  1. https://www.un.org/en/development/desa/news/population/un-report-world-population-projected-to-reach-9-6-billion-by-2050.html
  2. http://www.iea.org/publications/scenariosandprojections/
  3. http://www.iea.org/media/files/WEO2013_factsheets.pdf
  4. http://en.wikipedia.org/wiki/Energiewende
  5. http://energytransition.de/
  6. http://www.ft.com/cms/s/0/2f3b0b1e-4dee-11e3-8fa5-00144feabdc0.html#axzz2v0R0ePKn
  7. http://www.greentechmedia.com/articles/read/Germany-Hits-59-Renewable-Peak-Grid-Does-Not-Explode
  8. Рударско-геолошки факултет, Нацрт стратегије развоја енергетике Републике Србије за период до 2025. године са пројекцијама до 2030. године, 2013
  9. Z. Kalmar, Nekoliko beleški o stvarnoj ceni koštanja električne energije u Srbiji – Prilog diskusiji o strategiji energetike republike Srbije za period 2015-2025, 2013
  10. Health and Environment Alliance (HEAL),  The unpaid cost of coal – How coal power plants make us sick, 2013
  11. Agora Energiewende, 12 Insights on Germany’s Energiewende, 2013
  12. klima-allianz deutschland, Shape the German Energiewende in a climate-friendly, sustainable and social manner
Advertisements
Standard

One thought on “Енергетска транзиција у Немачкој (Energiewende)

  1. Pingback: Како преправити „Сат за нашу планету“ (Earth Hour) | Добар предак

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s