Друштво, Економија, Енергија, Промене климе

Решење „проблема“

<< претходна страна

Осим промене перспективе из еколошке у социолошку, можда треба да променимо и објекат нашег деловања.

Могуће је да је управо сва тешкоћа у вези промена климе, то што их ми посматрамо као проблем. Промене климе су пре свега последица начина на који управљамо планетарним ресурсима, економијом и друштвом у целини.

Промене климе су последица прекомерне употребе фосилних горива, неконтролисаног загађења, уништавања биодиверзитета, непотребне потрошње, неефикасног управљања земљиштем и неједнакости у друштву. Оно што промене климе чини изузетним јесте то што су они и мултипликатори свих ових проблема. Како се оне одвијају остали проблеми постају све тежи.

Водећи светски климатолог Џејмс Хансен [i] истиче да глобално отопљавање не сме да пређе +1°С како би се избегле позитивне повратне спреге [ii].

Да би се ово остварило неопходно је спровести значајне промене енергетског, транспортног, пољопривредног, образовног, финансијског и економског система, као и свакодневних навика посебно потрошње. Ове промене не само да ће ублажити промене климе већ ће омогућити и даљи развој цивилизације и повећање квалитета живота садашње и будућих генерација.

Енергетика

Како би се цивилизација одржала троши се све више и више енергије [iii]. Зависност енергетског сектора од фосилних горива је највећи кривац за промене климе (57% емисије гасова са ефектом стаклене баште [iv]). Такође, ова зависност је довела и до проблема у функционисању економије [v]. Како би се смањила емисија СО2, као и зависност од све скупље енергије, неопходно је применити следеће мере:

  • конзервација енергије – смањење потрошње енергије где год је то могуће, пре свега у домаћинствима (смањење употребе аутомобила, кућних апарата, грејања, хлађења);
  • унапређење енергетске ефикасности [vi] – смањење губитака енергије и повећање ефикасности процеса; и
  • трансформација енергетског сектора и прелазак на обновљиве изворе енергије пре свега на добијање енергије из биомасе, ветра и Сунца.

Најновији извештај IPCC-а AR5 (септембар 2013. године) даје податке о „угљеничном буџету“ који нам је преостао. Како би се одржала бар нека вероватноћа да загревање не пређе +2°С укупна количина угљеника коју „имамо право“ да убацимо у атмосферу износи 1000 милијарди тона. До сада смо, од почетка индустријске револуције, емитовали око 530 милијарди тона, тј. већ смо потрошили 53% буџета. Имајући у виду да емисија угљеника расте сваке године процена је да ће човечанство пробити овај буџет за 30 година. [vii]

Трансформација енергетског сектора, а посебно широка примена обновљивих извора енергије који не емитују СО2, ће омогућити да сви постану произвођачи енертије и на тај начин умањити улогу великих енергетских корпорација и њихов утицај на владе. Доступност енергије је један од основних чинилаца у борби против сиромаштва.

Јасно је да је тренутна трансформација енергетског сектора немогућа. Свет ће још неко време користити фосилна горива, али би она требало да се користе само у сврху припрема за трансформацију енергетског сектора, смањење емисије, смањење рањивости заједница и адаптацију.

Транспорт

Уз енергетику, сектор транспорта представља један од најважнијих узрочника промена климе, и загађења уопште. Електрификација транспорта би довела до значајног смањења емисије. Тамо где електрификација није технолошки могућа (нпр. ваздушни саобраћај) треба унапредити производњу биогорива, али тако да она не угрожава производњу хране.

Nissan_Leaf

Пољопривреда и производња хране

Пољопривреда је узрочник око 13% емисије гасова са ефектом стаклене баште. [viii] Осим овога индустријска пољопривреда доприноси и загађењу земљишта (употреба хемијских средстава за заштиту и прихрану биљака), прекомерној потрошњи воде и смањењу површина под шумом. И поред тога што је ова врста пољопривреде распрострањена у целом свету човечанство није успело да смањи глад [ix]. Пољопривредни приноси опадају услед екстремних временских појава узрокованих променама климе [x], а половина хране која се произведе у свету се баци [xi].

broccoli-calzone-1875695-l

Како би се умањила емисија из овог сектора, а у исто време отколниле и остале лоше последице потребно је смањити потрошњу меса (један од главних узрока крчења шума јесте проширење производње сточне хране, док је стока највећи извор метана на планети), прекинути са традиционалном праксом орања њива (ослобађа се СО2 који је апсорбовао површински слој земљишта), унапредити ланац снабдевања како би се смањила потрошња енергије и губици хране и успоставити локалне заједнице које ће се бавити органском пољопривредом (обнављање везе човек-природа, производња здраве хране, смањење потребе за транспортом хране и сл.).

Образовање

Као један од разлога огромног и опасног загађења/уништења које је људска врста спровела последњих векова јесте и прекид везе човек-природа. Више од половине светског становништва већ живи у градовима, а тај проценат ће се до повећати на 70% до 2050. године [xii]. Ово ће још више угрозити ову ионако крхку везу.

Због тога је непходно да образовни систем постави темеље нераскидивости ове везе као и да нагласи одлучујућу улогу природе у нашем животу и опстанку и да одлучујући допринос заштити екосистема, очувању биодиверзитета, проширењу органске пољопривреде…

Колики је допринос екосистема нашем начину живота можда се најбоље осликава у процени да је вредност услуга екосистема које добијамо бесплатно од природе (и које сматрамо загарантованима) до три пута већа од читаве светске економије. [xiii]

pumpaid2

Образовни систем будућности треба да буде фокусиран на вештине које ће бити неопходне за имплеметацију кружне (zero-waste) и ниско-угљеничне (low-carbon) економије: рециклажа, обновљиви извори енергије, иновације, одрживо коришћење услуга и производа екосистема, органска пољопривреда,…

Финансије

Ефикасан порески систем треба да опорезује оно што је лоше, а да подстиче оно што је добро. Када говоримо о променама климе, лоше је то што се емисија гасова са ефектом стаклене баште повећава. Другим речима треба увести порез (таксу) на угљеник или угљен-диоксид. Ову таксу би, применом принципа „загађивач плаћа“, плаћали произвођачи енергената као што су нафта, угаљ и гас. Како би се одржала неутралност таксе, системи за производњу енергије из обновљивих извора (соларни панели, ветрењаче) или опрема за адаптацију (нпр. системи за наводњавање или изградња насипа) би могли бити ослобођени улазних царина и осталих пореза.

Да би била ефикасна ова такса треба да буде једнака друштвеној цени угљеника (штета коју наноси емисија гасова са ефектом стаклене баште). Процене говоре да ова цена износи 4-95 USD/tCO[xiv].

industrial sunset

Увођење таксе би емисију СО2 учинила значајно скупљом и довела до њеног смањења, а средства која би она обезбедила би подстакла ублажавање и адаптацију на промене климе.

Економија

Дуготрајна економска криза и високе цене ресурса показују да економски систем који се заснива на константном расту није више могућ. Планета има своја ограничења (једно од њих је и промене климе). Већ сада трошимо око 150% планетиних ресурса (једна ипо планета) [xv], тј. трошимо и оне ресурсе који су намењени будућим генерацијама. Када би економија расла и само 2% то значи да би она за неколико деценија била пет пута већа, то јест да ће се за њено подмиривање трошити око седам планета. Свима нама треба да буде јасно да до овога неће доћи. Не због политичких или економских одлука, већ због закона физике – најважнијих закона у свемиру. Они ће онемогућити даљи раст економије. Уколико будемо инсистирали на сталном расту довешћемо планету до крајњих граница њене издржљивости и доживети потпуни колапс. Стога је неопходно спровести управљиво смањење економских активности како би се економија увела у равнотежу са доступним природним ресурсима. Један од најлакших начина за управљиво смањење економије јесте смањење потрошње [xvi].

recycle

Потреба за економским растом се увек образлагала као неопходан услов за искорењивање сиромаштва. Међутим, ни више векова константног привредног раста није довело до смањења броја сиромашних у свету. Њихов број је сада већи него икад. Проблем са јазом између богатих и сиромашних је у расподели, а не у количини.

Примена претходне мере уз пораст популације ће само отежати искорењивање сиромаштва. Међутим не треба очекивати да ће „острва благостања моћи да се одрже у океану сиромаштва“ [xvii]. Стога је потребно извршити прерасподелу богатства у друштву (применом одговарајућих фискалних мера или сл.).

Закључак

Јасно је да примена било које од набројаних мера неће ићи лако. Постојећи друштвени систем и економија ће покушати да поправи саме себе. Биће неопходно много одрицања и зноја, али је награда никад већа. Уместо, подељеног и разореног човечанства које с муком преживљава у субполарним појасевима, добијамо много бољи свет: свет без фосилних горива и осталих загађивача, свет у коме је енергија доступна свима, свет у коме нема дуга, свет без сиромашних,…. Избор би требало да буде једноставан.

The_Earth_seen_from_Apollo_17


[iii] У последњих 40 година производња енергије се повећала за више од 100%. Извор: http://www.iea.org/stats/graphresults.asp?COUNTRY_CODE=29

[v] Наиме, некадашња налазишта нафте су обезбеђивала висок однос добијене и уложене енергије (EROEI, Energy return on energy invested). Први нафтни извори су омогућавали EROEI од чак 100:1 (на један уложен барел нафте добијало се 100). Након више од века експлоатације и пресушивања многих извора, EROEI је смањен на свега 15:1 или 10:1. ЕROEI експлоатације нафтног песка (tar sands) је тек око 3:1. Извор: Dr Tim Morgan, Perfect storm – energy, finance and the end of growth, Tullett Prebon http://ftalphaville.ft.com/files/2013/01/Perfect-Storm-LR.pdf)

Нафта је најважније извор енергије у свету са учешћем од преко 32% у укупној примарној производњи енергије. Извор: http://www.iea.org/stats/pdf_graphs/29TPESPI.pdf

[vi] Процене говоре да ће потражња за енергијом порасти за преко 50% до 2030. године. Унапређењем енегретске ефикасности ово се може смањити на свега 16%. Извор: BASF http://www.youtube.com/watch?v=QG3HNQiEaTM

[ix] Једна осмина светског становништва пати од хроничне неухрањености. Извор: http://www.worldhunger.org/articles/Learn/world%20hunger%20facts%202002.htm#Number_of_hungry_people_in_the_world

[x] Део пада приноса је компензован развојем технологије у пољопривреди. Промене климе су умањиле раст производње за око 5% од 1980. године. Извор: http://iis-db.stanford.edu/pubs/23214/policy_brief_trends11.pdf

[xi] Када би се емисија услед бацања хране упоредила са емисијом држава, бацање хране би дошло на треће место, одмах иза Кине и САД. Извор: http://rt.com/news/wasted-food-greenhouse-gas-emissions-748/

[xvi] „…трошимо новац који немамо на ствари које нам нису потребне, како би оставили утисак који неће трајати на људе до којих нам није стало.“ Tim Jackson: An economic reality check (говор на TEDGlobal 2010, http://www.ted.com/talks/tim_jackson_s_economic_reality_check.html)

[xvii] Paul Gilding, No, the Poor Will Not Always Be with Us,  Reflections: The SoL Journal, Volume 12, Number 2, July 2012 , pp. 1-8(8) (http://bit.ly/1aH52FK)

Advertisements
Standard

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s