Друштво, Промене климе

„Решавање“ проблема промена климе

<< претходна страна

Да човек својим активностима може да утиче на састав атмосфере, а самим тим и на ефекат стаклене баште и на климу познато је још одавно. Истраживања на ову тему су још током XIX в. обавили Фурије [i], Тиндал [ii] и Архенијус [iii]. Међутим, свет је овим проблемом почео озбиљније да се бави тек осамдесетих година прошлог века када су почела да стижу прва упозорења климатолога да се атмосфера загрева. Схвативши величину проблема, Програм Уједињених нација за заштиту животне средине (UNEP, United Nations Environment Programe) и Светска метеоролошка огранизација (WMO, World Meteorological Organisation) су основали највеће „научно предузеће“ у историји света – Међувладин панел за промене климе (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change).

Credit: Benjamin Kriemann/IPCC

Хиљаде научника и стручњака из целог света ради на процени истраживачких радова који се односе на промене климе. IPCC сваких 5-7 година објављује редовне извештаје о променама климе чији је садржај предмет вишеструких консултација и провера. Имајући у виду да је IPCC међудржавно тело, извештаји који садрже и закључке за доносиоце одлука се усвајају консензусом свих влада које учествују у његовом раду [iv].

Убрзо након оснивања IPCC-а, 1992. године усваја се Оквирна конвенција Уједињених нација о промени климе (UNFCCC, United Nations Framework Convention on Climate Change). Овом конвенцијом, 195 држава-потписиница се обавезало да ће стабилизовати концентрацију гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери на ниво који би спречавао опасне антропогене утицаје на климатски систем и заштити климатски систем за добробит садашњих и будућих генерација човечанства. [v]

У оквиру UNFCCC се воде преговори (COP, Conferences of the Parties), а један од, бар на папиру, најуспешнијих договора је Кјото протокол из 1997. године. Препознајући историјску одговорност за емисију развијених држава (оне емитују СО2 већ вековима, док су земље у развоју то почеле тек однедавно [vi]) договорено је да развијене државе (тзв. Анекс 1 државе) до 2012. године смање емисију гасова са ефектом стаклене баште на ниво 5% нижи него у 1990. години [vii]. „Кјото“ је ступио на снагу тек 2005. године, али никада није стварно могао да допринесе смањењу, јер се Сједињене Америчке Државе – највећи емитер у свету током протекле деценије (преко 30% укупне светске емисије) никада нису прикључиле. Амерички политичари и даље сматрају да смањење емисије може да угрози највећу светску економију због њене зависности од фосилних горива, и то у тренутку када Кина значајно повећава потрошњу фосилних горива и своју емисију (због статуса земље у развоју није била у обавези да смањи емисију по Кјото протоколу). Схватање да ће економија трпети у случају смањења емисије је и даље веома заступљено. Подела између развијених земаља и земаља у развоју чије економије брзо расту (посебно државе BRICS [viii]) је обележила све наредне преговоре што је резултирало епохалним неуспесима као што је био Копенхаген 2009. године [ix] или млаким „договорима да ће договор бити постигнут“ (Кејптаун 2011 [x]).

copenhagen cop 15

Неуспеси у преговарању су довели до тога да емисија гасова са ефектом стаклене баште уопште није стабилизована, што је био циљ UNFCCC, већ је чак и повећана за око 50% у односу на 1990. [xi]

Да преговорарачки процес у оквиру UNFCCC не доноси решења, као и да се свет налази на погрешном путу говори и Копенхагенски договор [xii] да се глобално загревање ограничи на +2°С у односу на температуру пре индустријске револуције. До скоро се мислило да је за овај случај максимална дозвољена концентрацији гасова са ефектом стаклене баште од 450 ppm СО2 [xiii]. Међутим, најновија истраживања [xiv] говоре да нас у случају достизања 450 ppm очекује много топлији свет.

Све више научних студија говори о опасностима у случају преласка глобалне температуре преко тачке преокрета које могу да доведу до појачавања позитивних повратних спрега што ће свет одвести у неповратне промене климе које нећемо моћи да контролишемо.

Вечно залеђено тло (пермафрост) на северу Русије и Канаде садржи дупло више угљеника (у форми метана) него целокупна атмосфера. Потенцијал глобалног загревања метана је 21 пут већи него код СО2. Топљење пермафроста, које ће почети када глобална температура порасте за +1,5°С [xv] изнад пред-индустријског доба, ће довести до ослобађања (емисије) метана која може да доведе до отопљавања од 4°С [xvi]. Ово је класичан пример позитивне повратне спреге, јер пораст температуре доводи до топљења пермафроста којим се ослобађа метан који даље повећава температуру и убрзава топљење. Човечанство нема одговор на ову претњу осим да што пре смањи (заустави) емисију гасова са ефектом стаклене баште [xiv].

Друга, једнако значајна позитивна повратна спрега јесте топљење леда на Арктику. Тачка преокрета за ову повратну спрегу је +2°С [xvii]. Више температуре доводе до бржег топљења леда. Мање леда значи мању рефлексију Сунчевог зрачења, а већу апсорпцију од стране тамнијег океана и/или тла, што убрзава повећање температуре.

Смањење површине под  ледом на Арктику од 550 г. н.е. до данас. Извор: Climate Reality Project

Смањење површине под ледом на Арктику од 550 г. н.е. до данас. Извор: Climate Reality Project

Ово говори да су при одређивање бројке у Копенхагену, преговарачи водили рачуна само о томе шта је политички реално да се уради, а не шта треба урадити.

„Дозвољавање“ отопљавања од +2°С је резултат политичке трговине између развијених земаље и земаља у развоју имајући у виду очување економије, а не животне средине. При томе, технологија која је већ доступна и чија широка употреба може да буде решење за промене климе као да уопште није разматрана као решење.

Очигледно је да је глобално отопљавање од +2°С, које је „допуштено“, у супротности са научним истраживањима и интерсима човечанства. Као што се из података о тачки преокрета за метан или арктички лед види, дозвољено отопљавање договорено у Копенхагену ни у ком случају не гарантује да ћемо моћи да спречимо неповратне промене климе које ће угрозити опстанак човечанства и већег дела биљног и животињског света.

Па, шта је онда решење? Свет се већ загрејао за +0,8°С у последњих 100 година [xviii] (на пола пута до метанске тачке преокрета), емисија је за 50% већа него 1990. године, концентрација СО2 је први пут у последњих три милиона година прешла 400 ppm [xix] и даље расте, број ексремних временских догађаја се повећава, ниво мора расте и већ потапа пацифичка острва и приобалне мега-градове, а владе и даље бране само своје уске националне интересе.

Пораст броја екстремних временских догађаја. Извор: Munich RE и NatCatSERVICE

Пораст броја екстремних временских догађаја. Извор: Munich RE и NatCatSERVICE

Ни један глобалан проблем не изазива толике контроверзе и публицитет као што је проблем промена климе. Ни у један проблем није уложено толико труда и новца да се реши, а да решење и даље измиче. Иако на први поглед делују као еколошки, узроци промена климе, али и последице указују на то да их треба третирати као социолошки проблем. Ми, људи, смо створили проблем и једино ми можемо да га решимо.

Имајући у виду дужину мандата влада, као и подложност утицајима разних лобија (пре свих лобија из енергетског сектора) нереално је очекивати да владе могу да реше проблем, што су оне и показале последњих 20 година. Промена треба да дође одоздо, тј. када грађани буду заинтересовани за борбу против промена климе, владе ће на тај захтев одговорити и променити погубне политике подстицања потрошње као јединог ослонца своје власти.

capitalism isnt working

Други разлог зашто променама климе треба приступити са „друштвене“ стране је тај да је овде реч о опстанку људи као врсте. Нема потребе да чувамо планету. Планета живи свој живот већ 4,5 милијарде година уз мање или веће потресе и шта год ми да (не)урадимо, она и живот на њој ће постојати и даље. Једино, што може да се деси јесте да нас не буде, или да нас не буде у оволиком броју и да не живимо на начин како смо навикли.

следећа страна >>


Advertisements
Standard

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s